Dobrodošli

1. PASOŠ 

Pasoš dobijate kod svog veterinara prilikom prve vakcinacije protiv besnila, koja se sprovodi već od trećeg meseca starosti. Tom prilikom vaš kućni ljubimac dobija pasoš i tetovir broj ili mikročip (zakonom obavezan vid obeležavanja i uslov za EU). U pasošu su upisani podaci o vlasniku, podaci o životinji, tetovir broj ili broj mikročipa i datum vakcinacije protiv besnila. Zbog izdavanja veterinarskog sertifikata potrebno je da zamolite vašeg veterinara da ispuni i rubriku šest (podaci o tretmanu protiv krpelja) i rubriku sedam (podaci o tretmanima protiv pantljičara pasa). Veterinari nikako ne vole papirologiju jer im to oduzima dragoceno vreme, ali budite uporni i tražite da vam popune i rubriku devet (podaci o kliničkim pregledima), kao i rubriku deset (izdavanje potvrde za pse i mačke).
2. VIZA – rezultat laboratorijske analize titra antitela na besnilo FAVN testom
Ovaj dokument izdaje se na osnovu analize krvnog seruma vašeg ljubimca, i on stiže na kućnu adresu. Uzimanje krvi i slanje uzorka obavlja vaš veterinar.
3. VETERINARSKI SERTIFIKAT
Sertifikat se dobija odlaskom u veterinarsku inspekciju vašeg okruga. Raspitajte se kod veterinara gde se nalazi najbliža veterinarska inspekcija. Odlazak ne zahteva dovođenje ljubimca u njihove prostorije, tako da ga bar sa te strane možete poštedeti celokupne gnjavaže. Na osnovu uvida u prikupljenu dokumentaciju veterinarski inspektor izdaje sertifikat VS - 40 / I - 7 sa kojim možete putovati.
Važno je istaći da svaka zemlja zadržava diskreciono pravo da zatraži i druge analize ili propiše karantin na granici. Sertifikat važi 4 meseca nakon potpisivanja od strane veterinarskog inspektora ili do isteka vakcinacije.
Uzorkovanje krvi za laboratorijske analize titra antitela mora biti obavljeno najranije 30 dana posle vakcinacije protiv besnila i tri meseca pre putovanja u zemlje članice Evropske Unije. Važno je reći i to da vadjenje krvi nije potrebno svaki put pred vaš odlazak u inostranstvo, analiza je validna doživotno ukoliko se pridržavate vakcinacije protiv besnila jedanput godišnje (mora se obnoviti vakcinacija do datuma koji vam stoji u pasošu).

U NAJTOPLIJEM DELU GODINE NIJE LAKO NI KUĆNIM LJUBIMCIMA

*Izbegnite toplotni udar

Baš kao ljudi, i životinje mogu da budu iscrpljene zbog visokih temperatura i da pretrpe toplotni udar. Zato ovog leta dobro pazite svog ljubimca. Ne izvodite svog ljubimca iz kuće ako je pretoplo ili u vazduhu ima dosta vlage. Držite ga u prostoriji s dobrom ventilacijom i pobrinite se da u njoj bude posuda s većom količinom sveže i hladne vode. Obezbedite mu svežu vodu i onda kada ste napolju. Ako imate psa, vodite ga u kratke šetnje rano izjutra i uveče, kada je manje toplo. Svedite na minimum vreme koje će vaš ljubimac provoditi na suncu. Posebno ako je reč o životinji svetle dlake koja nema previše krzna.

”Letnji paraziti”

Tokom leta treba obratiti pažnju i na pojačanu opasnost od buva i krpelja koji, osim što izazivaju nadražaj kože i nesnosan svrab, mogu prenositi i infekcije i parazite. Preventivni tretmani svakog meseca, upotreba ogrlica sa dugotrajnim dejstvom, ili injekcije koje daje veterinar, veoma su bitni za zaštitu od buva i treba ih primenjivati cele godine. Pored buva I krpelja za vašeg ljubimca veliku opasnost predstavljaju i komarci pa treba izbegavati mesta gde ih najviše ima. Srčani crv, je jedan od parazita koji se prenosi ubodom ovih insekata, a posledice su fatalne. Zbog toga, suština zaštite od ove bolesti jeste primena preparata koji će, u slučaju da psa ujede inficirani komarac, sprečiti razvoj odraslog oblika crva iz larvice koju u organizam psa ubrizga komarac.

Leti treba izbegavati neuredjene travne površine.

Zbog slabijeg održavanja zelenih površina i neredovnog košenja trave "popinih prasića" iz sezone u sezonu ima sve više. "Popino prase"je klas trave koja je vrlo rasprostranjena po gradskim travnjacima. Najveći problem je što ova, izgledom beznačajna biljka, može da izazove ozbiljne zdravstene probleme kod psa. Šetajući se kroz travu ili po njoj se valjajući pas na svoju dlaku može da nanese veliki broj "popinih prasića". Problem nastaje onog trenutka kada se neko od ovih travki zabode u kožu ili upadne u uho, oko ili nos psa.