Unutrašnje krvarenje

Unutrašnje krvarenje je veoma ozbiljno stanje kad dolazi do izliva krvi u tkiva,organe i telesne šupljine.Dijagnoza može da bude teška jer se u prvom trenutku ne uočava..Kao posledica većeg krvarenja životinja ima simptome poremećaja opšteg stanja.To su

 znaci hipovolemičnog šoka koji karakteriše :bledilo svih vidljivih sluznica,slabo punjenje pulsa,hladjenje tela,pospanost,pojava krvi u urinu,stolici,u povraćenom sadržaju...

Prva pomoć u svim slučajevima krvarenja je zaustavljanje tj.hemostaza,sto je prioritet a zatim nadoknada tečnosti(plazme,elektrolita..), nakon toga operativni zahvati na abdomenu ili obrada rana,preloma i sl.

Svaku ranu prati krvarenje koje može biti veće ili manje.Primarna krvarenja nastaju u trenutku povrede tkiva i krvnih sudova, dok se sekundarna krvarenja javljaju posle nekoliko dana kao posledica infekcije.

Postoji i spontano zaustavljanje krvarenja,kada je ono manjeg obima i iz manjih krvnih sudova. Ali, da bi se izbeglo iskrvarenje, kod većih krvarenja neophodno je odmah izvršiti privremenu hemostazu.

Ozbiljnu,trajnu hemostazu je moguće izvršiti u uslovima koji obezbedjuju nesmetano, po hirurškim pravilima obavljanje zahvata.Tada se može pribeći tehnikama zaustavljanja krvarenja na nekoliko načina,npr. ligiranje,kada se krvni sud adekvatnim instrumentima fiksira i zatim se na njega postavi šav.Postoje i lokalni hemostatici koji su u vidu sundjerčića(želatinoznog ili kolagena) a koji se postavljaju na mestu krvarenja i to kod operacija na unutrašnjim organima-jetri,slezini.