Hirurgija zglobova

Zglob je izuzetno složena struktura. Poremećaji koji se javljaju unutar zgloba nisu izolovani, već se javljaju kao rezultat interakcije različitih komponenti zgloba. Hirurgija zglobova obuhvata velik broj procedura. Dele se na dijagnostičke, terapeutske  

i procedure kojima se spašava fukcionalnost ekstremiteta. Najčešći problemi odnose se na kuk (displazija, aseptična nekroza glave i vrata butne kosti, luksacije...), koleno (luksacija kolene čašice, ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta, patologija meniskusa...), skočni zglob (povreda ahilove tetive, osteohondroza), rame (medijalna nestabilnost,osteohondroza...), lakat (displazija, osteohondroza, luksacija...), zglobove kičmenog stuba (bolest diska...), temporomandibularni zglob (displazija, luksacija...).

Displazija kuka

Kuk je kuglasti zglob između karlice i gornjeg dela butne kosti. Na kraju butne kosti se nalazi loptasto zaobljenje, koje perfektno uleže u otvor u karlici. Kod displazičnog kuka loptica na kraju butne kosti slabo naleže na šupljinu u karlici koja je ili slabije razvijena ili plitka. Ovo može izazvati razne probleme (od nepravilnog funkcionisanja kuka, jer lopta može praktično da izađe iz karlice do pojave astritisa u nekim slučajevima) Zbog nepravilnog pomeranja u karličnoj čašici kost se haba.

Displazija kuka je najčešći uzrok šepanja psa. Najčešće se javlja kod velikih rasa, mada neretko i manje rase bivaju pogođene ovim deformitetom. Ono što se za sada zna, a vezano je za displaziju, je da se genetski prenosi sa roditelja na štence, ali i ne tako mali procenat pasa displaziju dobija zbog loše ishrane i predoziranosti minerala, vitamina i proteina.Hirurška intervencija ima za cilj da smanji mogućnost luksacije zgloba i da smanji bol. Prognoza je različita i zavisi od opšteg zdravstvenog stanja kao i uslova života psa.

Displazija lakta

Displazija lakta (ED) predstavlja abnormalan razvoj lakta. Ovaj termin obuhvata brojne specifične abnormalnosti (OCD, FCP, UAP) koje se javljaju na raličitim mestima u lakatnom zglobu. One dovode do poremećenog rasta hrskavice koja prekriva zglobne površine kao i strukture oko samog zgloba. Ove promene predstavljaju primarna oštećenja koja kasnije dovode do sekundarnih osteoartritičnih procesa.

Sve primarne lezije mogu se pojaviti samostalno ili u međusobnim kombinacijama. Gotovo uvek se pojavljuju još u štenećem dobu i obostrano u manjem ili većem stepenu. Nakon završetka rasta primarne promene mogu biti stabilne izvesno vreme. Jednom započeti abnormalan razvoj zgloba imaće za posledicu nastanak sekundarnih lezija od kojih su najznačajnije osteoartritis, odnosno artroza zgloba. Sekundarne lezije ne mogu biti uklonjene tako da one predstavljaju potencijalni doživotni problem za psa.

Dodatni problem sa displazijom lakta je što veliki broj pasa pati od subkliničkog oboljenja - oni imaju primarne lezije ili osteoartritične promene ali ne pokazuju bolnost ili probleme u kretanju. Takve jedinke su potencijalna opasnost u priplodu jer mogu proizvesti potomstvo sa ovim oboljenjem. Srećom, kao i klinički slučajevi tako i ove jedinke mogu biti identifikovane na rentgenskom pregledu njihovih laktova.

Psi sa ovim problemom, obično počinju sa šepanjem i težim oslanjanjem na prednje noge u starosti između 6 i 12 meseci života. Neophodno je, u ovom dobu i pri pojavi kliničkih simptoma da veterinar izvrši detaljan klinički pregled.

Vrlo često problemi su već prisutni na obe noge. Potvrda dijagnoze se postavlja rentgenskim snimanjem koje već u ovoj starosti daje adekvatan nalaz.

Terapija varira u zavisnosti od stepena oboljenja i treba biti pod kontrolom veterinara. U težim slučajevima neophodna je i hiruška intervencija da bi se sprečio i ublažio dalji razvoj bolesti.