Virus mačje leukemije

(Feline leukemiaVirus – FeLV) spada u porodicu retrovirusa i jedan je od najvažnijih uzročnika zaraznih bolesti mačaka. Danas postoji veći broj vakcina za FeLV. Proizvode se kao monovalentne ili polivalentne vakcine  (kombinacija FeLV sa drugim zaraznim bolestima). U vakcini se nalazi inaktivirani ("mrtav")  virus ili virusni 

protein odgovoran za stvaranje imunog sistema.  Za sve vakcine preporučeno je dvokratno davanje u razmaku od 2-4 nedelje. Vakinisanje  počinje u dobi od 8-9 nedelja starosti. Preporučuje se i godišnja revakcinacija.

FeLV je kontagiozan, ali izuzetno osetljiv na spoljšnje faktore pa je za prenos bolesti potreban dugotrajan bliskikontakt.Izlučuje  slinom i suzama, urinom i fecesom. FeLV se prenosi i transfuzijom krvi , pa je neophodno da se svi davaoci testiraju na FeLV. Uobičajena sredstva za čišćenje virus ubijaju vrlo brzo.

FeLV izaziva veći broj kliničkih simptoma degenerativnih ili zaraznih bolesti, kao što su anemija, bolesti jetre, bolesti creva, bolesti reproduktivnog sistema. Mnoge mačke pate od imunodeficijencije, a posledično tome i od drugih bolesti, čija klinička slika zavisi od zahvaćenosti organa , što u praksi znači da svaka dugotrajna hronična bolest izaziva sumnju na FeLV.

Te  životinje su imunokompromitirane, pa su osjetljive i na veći broj drugih infektivnih bolesti, pa često boluju od hroničnih respiratornih infekcija, hroničnog stomatitisa i gingivitisa, zaraznog peritonitisa i raznih drugih poremećaja.

 Moguća su 4 ishoda nakon kontakta sa virusom :

1) oko 30% mačaka razvije imunitet i bolest se povlači. Ove mačke postaju prirodno imune neodređeni vremenski period.

2) u oko 40% mačaka virus bude uspešan i razvije kliničku bolest, a mačke postaju perzistentno inficirane, tj izlučuju virus.

3) u oko 30% slučajeva virus se "sakrije" u koštanu srž do otprilike 30 meseci. Ove životinje takođe ne razviju imunitet, ali ne budu odmah perzistentno inficirane. S vremenom ove životinje ili prebole bolest ili postanu stalno inficirane.

4) u nekih mačaka, u otprilike 5-10%, može se razviti latentna infekcija, kod kojih se virus verovatno "skriva" u koštanoj srži, ali one retko postaju zarazne i velika je verovatnost da neće razviti bolest.

Mačke pozitivne na FeLV mogu živeti nekoliko meseci do nekoliko godina.   Mlade životinje, posebno one do 4. meseca starosti, vrlo su osetljive na FeLV, jer nemaju u potpunosti razvijen imunološki sistem.

Za dokazivanje FeL virusa, danas postoje dva najčešća tipa testova : ELISA (enzyme-linked immunosorbent assay), koji predstavlja screening test  i IFA (immunofluorescence assay, tzv. Hardy-test) koji predstavlja "potvrdni" test i obavlja se u referentnim laboratorijima.

Oba testa detektuju proteinsku komponentu samog virusa, u serumu i telesnim izlučevinama (ELISA) kao I u belim krvnim zrncima (IFA).

IFA pozitivne životinje ostaju pozitivne do kraja života, jer pozitivan IFA test znači da je virus zahvatio koštanu srž, dok ELISA pozitivne mačke ne moraju postati infektivne, jer taj test obuhvata viruse i u primarnoj viremiji, dok virus još nije ušao u koštanu srž, kada imunološki sistem još ima mogućnost da eliminiše virus iz organizma.

Negativni FeLV testovi ne znače da životinja nije nikad bila u kontaktu sa virusom, odnosno da nije razvila imunitet, s obzirom da se ovim testovima dokazuje prisutnost samog antigena, a ne antitela.

Preporuka je da se na FeLV testiraju sve mačke, jer ovaj virus izaziva bolesti i smrti kod mačaka više nego bilo koja druga bolest ili stanje. Testiranje treba izvrštiti IFA metodom, ali obavezno dva puta u razmaku od 3 meseca, s obzirom da je moguće da u ranim stadijumima bolesti životinja bude IFA negativna. 

Osnova lečenja je izolacija mačke od drugih životinja, odnosno drugih zaraznih bolesti. Od velike važnosti je i kvalitetna ishrana, redukcija stresa, redovna dehelmintizacija i vakcinacija protiv drugih zaraznih bolesti.