Štenećak 

-Veoma ozbiljna virusna bolest. Redovnom vakcinacijom učestalost javljanja ove bolesti je smanjena, međutim psi koji obole najčešće uginu.  Osnova za prevenciju štenećaka je pravilan program vakcinacije. Štence bi trebalo vakcinisati prvi put u uzrastu od 6-8 nedelja. Vakcinacija se ponavlja na 3-4 nedelje sve dok štene ne 

napuni najmanje 16 nedelja. Nakon toga, vakcina se ponavlja jednom godišnje. Pas koji je oboleo od štenećaka bi trebao da bude izolovan od drugih pasa, jer je bolest zarazna. Srećom, virus je osetljiv na većinu kućnih sredstava za dezinfekciju.

Psi se zaraze tako što udahnu virus koji se nalazi u sekretima i izmetu obolelih pasa. Štenci mlađi od šest meseci i nevakcinisani psi su najugroženiji.

Virus štenećaka zarazi ćelije imunog sistema i širi se po organizmu putem limfe i krvi. Imuni sistem slabi, što čini psa osetljivim na druge infekcije. Virus takođe direktno oštećuje neka tkiva, posebno nervni sistem. Simptomi štenećaka su povišena telesna temperatura, kašalj, sekret iz nosa i očiju (obično gust i zelene boje), upala pluća, gubitak apetita, povraćanje, proliv, dehidratacija, zadebljanje kože na jastučićima šapa, trzanje mišića, konvulzivni napadi i slepilo.

 

Za štenećak ne postoji specifičan tretman koji uništava virus, ali potrebno je da se oboleli pas hospitalizuje i da se leči sekundarna infekcija i da dobija potpornu terapiju da bi se smanjili simptomi. Bolest je smrtonosna u oko 50-90% slučajeva. Psi koji prežive često pate od trajnog oštećenja nervnog sistema. Napadi ili drugi problemi vezani za nervni sistem mogu se javiti i godinama kasnije. Osim pasa, od ove bolesti mogu oboleti i feretke. Štenećak se može djagnostikovati na osnovu anamneze i kliničkog pregleda. Za potvrdu dijagnoze koriste se laboratorijski testovi.