Zarazni hepatitis 

 -  Akutna zarazna bolest pasa i drugih životinja iz porodice Canidae. Bolest uglavnom prolazi subklinički (bez simptoma) dok kod mladih pasa može izazvati tešku upalu jetre i završiti smrtno. Uzročnik infekcije je adenovirus CAV-1 (canine adenovirus 1) koji je srodan s virusom CAV-2

( uzročnik respiratornih infekcija kod pasa).  Za vreme akutne faze bolesti virus se nalazi u svim sekretima bolesne životinje a bolest se širi  najviše putem mokraće . Infekcija se prenosi pretežno per os (na usta). Nakon ulaska u organizam virus se umnožava u tonzilama što se oslikava kao upala tonzila. Nakon toga virus prodire u krv i nastupa stadijum viremije koji traje nekoliko nedelja. Virus uzrokuje oštećenja prvenstveno na jetri, bubrezima i na očima.

Izvor infekcije su bolesni psi i njihovi sekreti. Osim direktnog širenja , bolest se može preneti i kontaminiranim predmetima zbog čega je ova bolest izrazito kontagiozna.

Velika većina slučajeva zaraznog hepatitisa kod pasa prolazi bez ikakvih simptoma a tek kod manjeg broja životinja bolest se klinički manifestuje.

Postoji više oblika ove infektivne bolesti:

Perakutni oblik-razvija se naglo a životinja ugine u roku od nekoliko sati zbog čega vlasnici često pomisle da je životinja otrovana.

Akutni oblik -traje 5-10 dana uz povišenu temperaturu (41˚C), bezvoljnost, gubitak apetita, tonzilitis, bolnost na palpaciju abdomena, može se javiti i povraćanje ili proliv.

8-10 dana nakon akutnog oblika može se razviti karakteristično zamućenje rožnice 

Latentni oblik -prolazi bez kliničkih znakova. Ovaj oblik je i najčešći tip zaraznog hepatitisa kod odraslih pasa. Kod bolesnih pasa moguće je primetiti simptome faringitisa ili tonzilitisa - životinja otežano guta i/ili kašlje, vratni limfni čvorovi mogu biti povećani.

Povišena temperatura uz povećan broj jetrenih enzima, leukopenija, poremećaji u zgrušavanju krvi, mogu navesti na sumnju da se radi o zaraznom hepatitisu. Bolest se dokazuje serološkim reakcijama, patonatomski i izolacijom virusa. 

Nadoknadjivanjem izgubljene tečnosti i elektrolita, antibiotskom terapijom protiv sekundarnih bakterijskih infekcija se pristupa lečenju ove bolesti.