Parvoviroza

  - Zarazna bolest pasa, koja se manifestuje promenama na organima za varenje. Najčešće se javlja kod štenaca. Najefikasnija prevencija ove bolesti je redovna vakcinacija pasa. Štenci se vakcinišu sa 6-8 nedelja starosti, a revakcina je na svake 3-4 nedelje, dok štene ne napuni najmanje 16 nedelja. Nakon toga, vakcina se ponavlja 

 svake godine. Posebno je važno da ženke namenjene za parenje budu vakcinisane. Na ovaj način njihovi štenci su zaštićeni sve dok ne budu dovoljno stari da prime prvu vakcinu.

Psi se inficiraju tako što progutaju virus koji se nalazi u izmetu zaraženog psa. Virus je teško uništiti običnim dezinfekcionim sredstvima i može da preživi u spoljašnjoj sredini godinama. Ljudi ga mogu prenositi na rukama, obući ili drugim predmetima. Ne oboli svaki pas koji dođe u kontakt sa ovim virusom. Štenci, posebno oni koji nisu završili sa vakcinacijom su najugroženiji. Štenci čije majke nisu vakcinisane protiv ove bolesti su pod izuzetno velikim rizikom. Ostali faktori koji mogu da utiču na podložnost virusu su stres, genetski faktori, parazitske infekcije i opšte zdravstveno stanje. Neke rase, kao što su doberman i rotvajler, su osetljivije na ovu bolest.

Parvovirus zahvata koštanu srž i limfni sistem, što dovodi do slabljenja imuniteta psa. On istovremeno uništava sluznicu creva, što sprečava apsorpciju vode i hranljivih materija. Iz oštećenih creva virus lako prolazi dalje u organizam. Kod novorođene štenadi virus oštećuje srce. Simptomi Parvoviroze su povišena telesna temperatura, pospanost, gubitak apetita, povraćanje, krvavi proliv i dehidratacija. Psi mogu uginuti od dehidratacije ili posledica ulaska bakterija u krvotok.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda i laboratorijskog ispitivanja izmeta. Ostali testovi koji mogu pomoći veterinaru u lečenju ove bolesti su analiza krvi i pregled stolice na prisustvo crevnih parazita.

Ne postoji specifičan tretman koji ubija virus, ali lečenje se primenjuje da bi se sprečile sekundarne infekcije i da bi se ublažili simptomi. Obično je potrebna hospitalizacija. Lečenje podrazumeva primenu intravenske infuzije da bi se sprečila dehidratacija i nadoknadile hranljive materije i elektroliti, aplikuju se antibiotici, lekovi za kontrolisanje povraćanja i lekovi koji mogu da podstaknu imuni odgovor.